Nemački proizvođači Kann i NightTec su sarađivali u razvoju završnih betonskih elemenata koji svetle u mraku i koji se zovu NightTec Leuchsteine. Dizajnirani za industrijsku upotrebu, elementi koriste sunčevu svetlost koja napaja njihovo svetljenje, smanjujući potrebu za veštačkim osvetljenjem u tamnim okruženjima, što ih čini ekološkim izvorom energije.Fosforoscentni kristali su ugrađeni u betonsku površinu i oni zarobljavaju energiju sunca i emituju svetlo svake večeri po oko 10 časova. Iako elementi deluju belo na suncu, njihov večernji sjaj će se odraziti bilo u plavoj ili zelenoj boji u zavisnosti od izabranog premaza.

Iz dizajnerske perspektive, betonski elementi koji svetle u mraku pružaju jedinstveni površinski finiš za enterijerske i eksterijerske prostore. U stambenim okruženjima on je popularan za ugradnju u podovima, bazenima, pa čak i stolovima i kuhinjskim elementima. NightTec Leuchsteine elementi međutim, imaju komercijalni fokus kao dizajn koji integriše estetiku sa inovativnim bezbednosnim funkcijama gde se betonski elementi primenjuju na stepeništima nebodera i koriste se da obeleže izlazne putanje u slučaju nužde ili da obeleže ručice vrata. Ovo je posebno korisno ako struja bude nedostupna u opasnim područjima tokom nestanka struje.

Iako svetlost koja se iz elemenata emituje nije intenzivna, kompanija NightTec opisuje kapacitet osvetljenja elemenata kao adekvatnu da osvetli avionske piste ili heliodrome noću.Sa globalnim industrijskim fokusom na ekološke inicijative, koncept unosi novi život u trajne i lako-održive karakteristike betona. Beton nije namenjen da emituje svetlost, tako da su neke zemlje koje se bave energetskim uštedama preuzele agregatnu tehnologiju svetlećih elemenata kao novi održivi materijal.

Kompanija NightTec je inovator u „light cycling“, procesu reciklaže svetlosti. Na osnovu procena budućih građevinskih renoviranja koje koriste iluminacijske materijale, oni su otkrili da bi ovi betonski elementi koji svetle u mraku mogli da imaju godišnji potencijal uštede energije od 212 milion megavat-časova u Nemačkoj.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Planovi su u toku za izgradnju hajteh mini-grada van grada Pariza, Francuska. Kao i svi dobri egzibistionički arhitektonski planovi, zadatak projektovanja grada od 0,8 kvadratna kilometara sa maloprodajnim, kulturnim i poslovnim objektima je dat na konkurs. Na konkursu je pobedio tim biroa Bjarke Ingels Group (BIG), koji je predstavio svoju viziju razvoja mini grada sa zelenim krovovima nazvan EuropaCity, koji izgleda slično kao srušeni i zarasli NLO.Razvoj se planira za „izuzetno dobro povezanu“ lokaciju između Pariza i obližnjeg Ruasija, u blizini aerodroma Šarl de Gol. Lepi kompjuterski renderi koji je ustupio biro BIG sugerišu da će EuropaCity biti veliki, okrugli, zeleni i brežuljkasti. Zamislite tržni centar van grada sa ogromnim parkom na krovu i koji je ušuškan u zemlju na strateškim mestima. Uradite to i imaćete skoro savršenu viziju EuropaCity-ja na umu. (Ili prosto možete pogledati fotografije i pokvariti igru.).Taj krov se sastaje sa terenom na suprotnim krajevima ravoja i obezbeđuje da zeleni koridor povezuje zelena polja na obe strane, kao i rezbarenje jasne linije lokacije od tih polja do samog Pariza. Ovo je pametni primer urbanističkog planiranja.

Naziv EuropaCity potiče iz pet različitih zona koja će svaka biti tematska prema oblastima u Evropi. Biro BIG ih opisuje kao odgovor EuropaCity-ja na La Ramblu, Regent ulicu i Šanzelize. Plan je da svaki od pet regiona koristi drugačiji izvor obnovljive energije. Internet sajt WAN izveštava da će se kombinacija geotermalne energije, solarne energije i biogoriva koristiti na lokaciji, što svakako zvuči kao mnogo više razmatrani pristup.EuropaCity će biti obuhvaćen sa pešačkim i biciklističkim kružnim avenijama, zajedno sa nekim oblikom elektrificiranog javnog prevoza. Modeli biroa BIG ukazuju na šinski sistem sa pojedinačnim jedinicama za porodice i manje grupe.

On će takođe uključivati veliki sistem za upravljanjem toplote koji će upotrebljavati otpadnu toplotu za grejanje bazena i sličnih prostora. Slično tome, postoji namena da otpadne vode budu uhvaćene i korišćene za navodnjavanje parkova i zelenih površina.Saopštenje za javnost arhitektonskog biroa BIG navodi da EuropaCity „kombinuje gusti grad sa otvorenim pejzažom, istraživajući urbane i zelene potencijale lokacije u isto vreme.“ Tema spajanja urbanog i ruralnog javlja se više puta u saopštenju biroa, ali gledajući na projekat biroa BIG, možda i postoji opravdanje korišćenja takve terminologije.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Svet arhitekture je figurativno skinuo kapu na Dan planete Zemlje u ponedeljak sa otvaranjem zgrade Bulliit centra u Sijetlu. Zgrada Bulliit centar ima za cilj da zadovolji rigorozni standard Living Building Design Challenge, koji gleda izvan projektnih kriterujuma i proverava zelene akreditive zgrade, uključujući energetsku samodovoljnost u toku jedne godine upotrebe zgrade. Ali, još važnije, njeni projektanti tvrde da je Bulliit centar najzelenija poslovna zgrada na svetu.Vodeća tehnologija na Buillit centru jeste krovna solarna mreža. Postavljena skoro ravna, mreža stvara niz nadstrešnica koje se produžavaju van gabarita zgrade. Tvrdi se da nagib od 5 stepeni kompromituje samo 10 odsto njihovog učinka, a omogućava dodavanje više panela na istoj oblasti.

Njujork Tajms izveštava da bi, na papiru, solarna mreža od 244kW trebala da bude dovoljna za 230.000kWh električne energije godišnje, što bi trebalo da bude dovoljno zahvaljujući činjenici da je zgrada mnogo efikasnija od sličnih poslovnih objekata. Bullitt fondacija ističe da Sijetl prima više sunčeve toplote od proseka u Nemačkoj, zemlji u kojoj su solarne instalacije u procvatu. Jedna od efikasnih mera koje su korišćene jeste maskimizacija dnevne svetlosti. Ono što je neobično jeste da Bullitt fondacija tvrdi da zgrada može raditi 90 odsto vremena bez potrebe za bilo kakvim električnim sijalicama (pošto je kancelarija, ona se prvobitno koristi tokom dana, što očigledno pomaže). Kada je to potrebno, detekcija prisustva, senzori dnevnog svetla i zatamljivanje obezbeđuje da se ne koristi više ravete no što je potrebno.

Zgrada takođe mora da prikaže samodovoljnost vode. U tom smislu objekat je opremljen suvim kompostirajućim toaletima i sistemima sa prikupljanje kišnice na krovu, koji usmerava vodu do podzemnog skladišta za prečišćavanje.Kako bi se usaglasio sa ostalim stavkama na listi Living Building Challenge, nijedan zabranjeni materijal, kao što je PVC, kadmijum, olovo i živa (tako da ne postoji fluoroscentno osvetljenje), nije korišćen u izgradnji. Zgrada je navodno prva zgrada srednje visine u Sijetlu od 1920-tih koja je koristila drvo za konstrukciju (sertifikovano od strane Saveta za upravljanjem šumama - FSC), koje je korišćeno zajedno sa čeličnim ramom. Zgrada je time, dakle, ispred svog vremena u onome što se čini kao procvat interesa u korišćenju drveta kao građevinskog materijala sa visokim performansama.

Iako su prozori zgrade automatizovani i motorizovani kako bi se regulisala unutrašnju temperatura, neki se mogu otvoriti i zatvoriti ručno, pružajući korisnicima prostora određeni stepen kontrole nad svojim okruženjem koji može da doprinese zadovoljstvu na radnom mestu. Bullitt centar takođe promoviše pešačenje, biciklizam i upotrebu javnog prevoza, pošto nema garažu u svom okviru. Biciklistička staza veličine tri garaže se nalazi na lokaciji. „Mi smo stigli do tačke u kojoj više inkrementalizam više ne funkcioniše“, rekao je predsednik Bullitt fondacije, Denis Hejs. „Mi moramo da napravimo gigantske korake - velike skokove - ka novim metodama obavljanja posla.“

Ovaj radikalni „novi način“ proteže se na dugovečnost zgrade. Za razliku od drugih savremenih poslovnih zgrada koje sada često imaju životni vek od pukih par decenija, Bullitt centar je projektovan i izgrađen da traje 250 godina. Zgrada je postala radni test slučaj za vlasti grada Sijetla kako bi preispitali svoje propise planiranja i podstakli održivi dizajn. Štaviše, Bullitt fondacija se nada da će zgrada predstavljati reper za projektovanje sličnih zgrada u severozapadnoj Americi, i ona deli lekcije naučene u izgradnji sa građevinskim stručnjacima i, naizgled, sa svakim ko je zainteresovan za projektovanje. Posetioci zgrade mogu da skeniraju QR kodove kako bi se upoznali sa aspektima projekta, uključujući i elektro i mašinske servisne puteve koji su, što je neobično, vidljivi umesto da su sakriveni od pogleda.

U razgovoru za Njujork Tajms, direktor fondacije Hejz je objasnio da ukoliko u roku od jedne decenije Bullitt centar i dalje ostane jedna od zgrada sa najboljim učinkom, ona neće opravdati svoju svrhu. Ovo je svakako stav vredan divljenja. Radujemo se da vidimo kako će budućnost izgledati, i da li će drugi projektanti nastaviti tamo gde su projektanti Bullitt centra stali.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4